تَبَّتْ يَدَآ أَبِى لَهَبٍۢ وَتَبَّ

Neka propadnu ruke Ebu Lehebove, i propao je!

مَآ أَغْنَىٰ عَنْهُ مَالُهُۥ وَمَا كَسَبَ

Neće mu biti od koristi imetak njegov, a ni ono što je stekao,

سَيَصْلَىٰ نَارًۭا ذَاتَ لَهَبٍۢ

ući će on sigurno u vatru rasplamsalu,

وَٱمْرَأَتُهُۥ حَمَّالَةَ ٱلْحَطَبِ

i žena njegova što drvlje nosi;

فِى جِيدِهَا حَبْلٌۭ مِّن مَّسَدٍۭ

o vratu njenu bit će uže od ličine usukane!"